Prvi bolovi u leđima – pomisao je bila udario sam se u nešto
Sve je počelo u Beogradu, maja 2014. Bio sam kod kuma prebaciti neki mali ormarić iz sobe u sobu. Ujutru treba da ustanem, ne mogu da se uspravim 10-ak minuta. Kad sam se zagrejao, kao da ništa nije bilo. Prva pomisao je da sam se ušinuo. To je trajalo danima. Otišao sam kod ortopeda, snimili su rendgen leđa. Ništa posebno. Bio i kod fizijatra i dobio neke terapije. Nekako je sve prestalo samo po sebi. Jedini problem je bilo to ustajanje ujutro.
Posle mesec dana je počelo ponovo. Opet teško ustajanje, ne mogu ni do WC da odem, Ako se ne “zagrejem”. Ali sad je i u grudima počelo da me boli. Već je počelo ozbiljnije da mi smeta i pravi probleme. Kijanje, štucanje, lift kad krene ili stane, kreni-stani u kolima – mene uvek probada u grudima. U krevetu na leđima nisam mogao da se okrenem levo-desno od bola. Kada treba da ustanem iz kreveta morao sam da se nekako okrenem na stomak, pa kao beba da se spuzim sa kreveta, pa polako mic po mic da se podignem. Kad se zagrejem nisam imao mnogo problema, ali mi je postajalo sve teže da radim (radio sam u Maxi kako magacioner). Onda opet fizijatar, injekcije, terapije, to više nije pomagalo. Svo to vreme ja još uvek nemam dijagnozu. Dobio sam uput za neurologa, još uvek mislim da sam se ušinuo ili diskushernija.
Dijagnoza 2014. – 6 mjeseci od pojave prvih simptoma
U sledećem periodu sam imao i malo sreće. Odlazim kod neurologa da zakažem pregled. Čeka se i mesec dana. Pitam sestru onako usput kako se zakazuje, ona odgovara “pa ono, ‘ajd da te primimo bez termina, sad nemamo nikog”. Drugi put sam tražio uput za magnet, dobio uput. Otišao na KBC Bežniska kosa, tamo sam imao vezu i to završio za 6 dana umesto za par meseci koliko se čeka. Tu su videli hematološke promene, fakture Th8-Th12. Izvadio krv, i sa tim nalazima odlazimo kod dr. Olivere Marković – onako usputno u hodniku da pogleda rezultate. Kad je videla nalaze (proteine) rekla je “ti ostaješ ovde, zovi tvoje da donesu stvari”. To je već kraj oktobra 2014. kad mi je i postavljena dijagnoza C90.0 IGg kappa CS IIIA ISS 2. Skoro 6 meseci od pojave prvih simptoma koje nisam tad povezivao ni sa čime drugim osim sa bolesti kičme, a sigurno i mnogo pre toga. Tad sam imao 37 godina.
Liječenje i terapija
Odmah su počeli sa biopsijom, hemoterapijama. Imao sam 6 hemoterapija TAD protokol, zračenje kičme 5 doza, mobilizacioni protokol za matične ćelije, kao i samu transplantaciju matičnih ćelija koju sam obavio na VMA. Sve je to završilo u julu 2015. i sve proteklo u redu. Zbog oštećenja kičme i kostiju sam prvo pio bisfosfonate Bonefos daljnjih 9 meseci i posle, i Zometu/Zitomeru još 12 meseci kroz infuziju. Od terapije sam pio još samo Talidomide do kraja 2016. Od tada sam bez terapije. Redovno sam išao kod dr. Marković svaka tri meseca.
2019. – bio sam u remisiji dobrih 5 godina
2019. su polako počeli da se povećavaju iGg, b2, kappa/lambda po malo, to je bilo pred terapiju. Budući su proteini bili u redu, dr. Marković nije htela još uvek da počne sa terapijom. Već 2020. malo više, proteini na granici. Kako je počela pandemija COVID-19, moja bolnica je postala COVID i nije primala pacijente i nisam mogao da stupim u kontakt sa doktorom. Onda je bio onaj godišnji sastanak obolelih preko ZOOM aplikacije, gde sam uspeo da stupim u kontakt sa dr. Jelenom Bila i da pređem kod nje. Posle par dana dolazim kod nje na pregled, daje mi da radim kompletne analize vezano za bolest, elektroforeze imunoproteina, paraproteine, biohemiju … Posle nedelju dana dolazim opet kod nje zbog tih nalaza, ulazim u ordinaciju ona priča telefonom i pita nekog za slobodan krevet – znao sam da je za mene. Tu su već proteini porasli s 87 na 91 u mjesec dana. Bio sam u dobroj remisiji 5 godina.
Sada počinje ponovno lečenje VTD protokolom. Opet ću imati 6 ciklusa, po 4 terapije na 4 dana, pauza između ciklusa 7-10 dana. Do sada sam imao 5 ciklusa. Posle opet planiraju transplataciju. Sada pored hemoterapije pijem Aciklovir, Fraxiparine® 0.4ml i opet čuveni Talidomide od kojeg imam sve one čuvene nuspojave.
Da još jednom napomenem, da do uspostavljanja dijagnoze nikakvih drugih tegoba i problema nisam imao, kojih bih mogao da se setim i povežem ih s nekom ozbiljnom bolešću. Osim kako sam rekao bolova u leđima, a kasnije i u grudima. Osećao sam se odlično. Star 37 godina, nikakvih problema! Krvna slika uredna! Što bi rekli, osećao sam se zdravije nego ikad. 😀 E sad već imam malo problema, ponekad umor, bole noge, spava mi se i danju, mislim – najverovatnije sve od Talidomida. Biti će već nekako… Nadam se dobrom.
Srđan Tešić, Beograd
